Mesto na kojem Sunce prvo izlazi

Legendu o skrivenom tibetanskom raju, putnici su navodno doneli do Evrope još sredinom 16. veka. Priča je potekla iz budističkih tekstova, a govori o mestu na Tibetu na kojem čovek živi u potpunoj harmoniji s prirodom, mestu na kojem se čuva sva mudrost čovečanstva. U knjizi “Izgubljeni horizont” iz 1933. britanski pisac Džejms Hilton je to čudesno kraljevstvo nazvao Shangri-La (što na tibetanskom znači “Sunce i Mesec u srcu”), učinivši to ime svetskim sinonimom za “raj na zemlji” i podstakavši istraživače da krenu u potragu za utopijom…

Stanovnici okruga Zhongdian, u kineskoj provinciji Junan, rešili su da im obezbede jednu.

Naime, 2002. godine Zhongdian je promenio ime u – Shangri-La. Na više od 3.000 m nadmorske visine, na granici s Tibetom, okruženi fantastičnom prirodom, ljudi žive u skladu sa budističkim načelima, ali spremni su da svoju tradiciju podele sa svim putnicima koji (uspeju da) stignu na “mesto na kojem Sunce prvo izlazi” i pomognu im da pokrenu veliki zlatni cilindar pred Zlatnim hramom uz  lekciju da se udruživanjem sve može postići

Da, nepotrebno je napominjati da im je izbor imena u startu doneo reputaciju turističke atrakcije.

Međutim, to ne znači da ovde ne možete zaista naći svoj deo “duhovnog raja”. Na tom putu nezaobilazan je veliki budistički manastir Songzanlin, centar duhovnog života ovog kutka sveta. Izgrađen davne 1681, smatra se vernom kopijom Potala palate u Lasi. I jednako je impresivan. Ali, treba doći do njega.

Početak je svakako lak – uzimate autobus u centru i imate jedno presedanje (kada i kupujete ulaznice za manastir), a čak i pešaka, biće vam potrebno nešto više od sat vremena.

Songzanlin je smešten na uzvišenju, na samom obodu Shangri-La. Nema zidina koje ga okružuju. Pred njim se prostire samo sveto jezero Lamuyangcuo, čije ime znači “duša nebeske vile”. Po legendi, u tom jezeru živi duh boginje Bandanlamu, čuvara univerzuma, koju molitvama treba ispoštovati u svakom važnom budističkom ritualu i “konsultovati” kada se donose važne odluke.

Posle jezera, od raskošne ulazne kapije do samog manastira deli vas 146 stepenika, a pred prizorom manastira koji se uzdiže nad vama obasjan suncem osetićete se manji nego ikada. I dok savladavate stepenik, po stepenik, praćeni molitvama ispisanim na zastavicama jarkih boja, sve dublje ćete se utapati u tu specifičnu tišinu. A kad stignete na cilj zadovoljni sobom – verovatno ćete shvatiti da vam je zabranjen ulaz u glavnu dvoranu, jer je meditacija u toku.

U Songzanlin manastiru živi nekoliko stotina monaha. Ali videćete ih samo u pauzama između meditacija (što je otprilike na svaka dva sata) i to u prolazu. Morate da budete strpljivi i tihi dok slušate njihovu pesmu. Verovatno morate i da naučite da budete strpljivi i tihi, a sati provedeni na ovom svetom mestu, prostrtom između neba i zemlje, dobra su prilika za to.

Videćete monahe. Upoznati život Songzanlina. Sigurno ćete kupiti i osvećenu brojanicu da biste deo svega toga poneli sa sobom u “stvaran život”. A dok se budete udaljavali od manastira – e, tad ćete tek shvatiti u čemu je fora sa legendom o Shangri-La kraljevstvu.

—

Autorska prava: triptease.me

autor: Ana Kalaba
foto: Marko Rupena
tekst.en: Dragan Dobožanović
SSadžaj se NE MOŽE koristiti bez odobrenja!