Drugi dan – Krenuo sam u osvajanje

Prespavao sam nadomak Bačke Palanke u jednom odmaralištu na obali Dunava. Ujutru rano, već oko 6 sati počeo sam da se pakujem i kada sam sišao do motora dočekao me još jedan odbor za ispraćaj. Bili su malo stidljivi i nisu hteli da se slikaju, taman se namestim i lepo ukadriram a oni počnu da se rasipaju po livadi. Ali kada sklonim aparat onda je sve ok, opet se skupe Što se motora tiče primetio sam po izlasku iz Novog Sada da mi korman na neravninama “udara”.

—————————————————————————————————————————————————————–

Kao da neki ležaj nije dotegnut kako valja, i to ovaj u trouglu. Probao sam pre polaska to da sredim ali nisam mogao jer mi je nedostajao jedan ključ. Proverio sam i osovine za svaki slučaj ali su mi one delovale ok.————————————————————-

Granicu sam prešao izuzetno brzo. Ljubazna graničarka na Hrvatskoj strani je to prilično ekspeditivno završila. Malo smo popričali gde idem i šta radim, o fotoreportaži, koja mi je ruta i plan, i poželela mi srećan put. Bila je pozitivno iznenađena što idem sam i da joj to zvuči kao prava avantura. Što i jeste, na kraju krajeva. Na pola puta do Vukovara počela je kiša da pada koja me je držala do Osijeka. Na ovoj benzinskoj pumpi na izlasku iz Osijeka kiša je prestala i odmah se razvedrilo. Skinuo sam kišno odelo, popio malo vode, pojeo bonžitu i nastavio dalje ka Virovitici, potom Garešnici i na kraju ka Podgariću.

—————————————————————————————————————————————————————–

Do Podgarića nisam imao nikakvih problema. Putna signalizacija je odlična tako da mi GPS gotovo nije ni trebao. Svratio sam do nekog odmarališta gde se baš u tom trenutku pripremala svadba. Pitanje gde je spomenik pretvorilo se u tročasovni razgovor u kom sam uživao. Venčavao se hrvatsko – češki par, a gosti i mladenci tek treba da pristignu.
Pričali smo o svemu i svačemu, smejali se i uživali u vremenu i ambijentu. Steva, Pero, Bojan i Igor su mi ulepšali po podne. Hteo sam da ostanem još malo ali ima još dosta da se putuje pa sam morao da krenem.
—————————————————————————————————————————————————————–
Koliko mi nije bilo teško da nađem mesto Podgarić toliko je bila agonija dok nisam našao put do spomenika. Nema nikakvog znaka, a da stvar bude još gora spomenik se jasno vidi sa svih strana. Jedva nekako nađoh pravi put koji vodi uzbrdo ka njemu i bio sam srećan što sam prestao da ulećem motorom ljudima u dvorište. U toj jurnjavi izgubio sam sigurno pola sata, ako ne i više. Spomenik je čudan, ali i lep. Liči mi na nekakav svemirski brod. Preovladava beton i metal, što je karakteristično za za taj period kada je pravljen. A u sredini oko koje posmatra ko mu prilazi kroz betonski “portal”. Spomenik se zove “Spomenik revolucije” i podignut je u čast ustanika i partizana koji su se borili na području Moslavine. Njihove operacije su se prostirale sve do Zagreba.  Podgarić kao dom ovom spomeniku je pretpostavljam da je izabran jer je tokom borbi središte Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske u tom selu, kao i tadašnja bolnica “Stara konspiracija”.

Sledeće u planu bio je Jasenovac. Ruta kojom sam vozio je Garešnica – Kutina – Novska – Jasenovac. Na raskrsnici u Garešnici susreo sam se sa dvojcom bajkera. Kada se upalilo zeleno sva trojca smo skrenuli ka Kutini i tako zajedno smo se vozili sve do Jasenovca. Ja sam bio na čelu a oni su me pratili. Bila je lepa vožnja, a i za promenu imao sam društvo. Nadomak spomen parka “Kameni cvet” zaustavili smo se na jednom pravcu, upoznali se i malo popričali. Momci su iz Češke i krenuli su ka Bosni. Do spomen parka smo otišli zajedno gde smo napravili par fotografija, i malo se ispričali. Spomenik je prilično visok, i kada mu priđete ne možete da ne odate poštovanje. Autor je naš čuveni arhitekta Bogdan Bogdanović koji je takođe bio autor još nekih spomenika posvećenim NOB-u, jednim od najlepših. Na ulazu u spomen park je mali muzej, ali nije radio jer sam ja prilično kasno stigao. Pošto sam ja malo gnjavio i tražio dobre uglove za fotografisanje česi su polako krenuli do svojih motora. Pozdravili smo se i oni su produžili dalje dok sam ja ostao da slikam i voz. Sam spomenik se zove “Kameni cvet” arhitekte Bogdana Bogdanovića i nalazi se na mestu gde se nekada nalazio jedan od najgorih koncentracionih logora Drugog svetskog rata. Staza do “Kamenog cveta” je napravljena od železničkih pragova skinutih sa pruge koja je vodila do logora. Oko njega se mogu videti humke, tj. mala brdašca koja simbolizuju mesta gde su nekada bile barake u kojima su bili smešteni zatvorenici. U blizini “Cveta” nigde nema hlada što verujem da je i bila poenta arhitekte kako bi se pokazao pakao kroz koji su logoraši prolazili. Za njihov transport do Jasenovca korišćeni su vozovi, a jedna originalna kompozicija je i dan danas izložena. U poslednjih 10ak godina se mnogo spekuliše oko broja stradalih. Heki hrvatski akademici se pozivaju na nepostojanje autentične dokumentacija, međutim postoje originalni izveštaji nemačkih generala iz tog perioda prema kojima se institucije vode. U SFRJ 1946. godine zvanični broj je bio oko 500.000-600.000 ljudi, međutim kasnije je broj revidiran na 700.000. To je potvrdio i izraelski Jad-Vašem centar. U Jasenovac su odvođeni i hrvati koji se nisu povinovali ustašama, i koji su bili protiv fašizma. Od tog ukupnog broja stradalih najviše je ubijeno srba, zatim antifašista (127.000), roma (40.000), jevreja (33.000), i oko 20.000 dece.
—————————————————————————————————————————————————————–

—————————————————————————————————————————————————————–
Razmišljao sam da li da odem i na Kozaru, ali sam od te ideje odustao. Krenuo sam direktno ka Banja Luci. Kada sam prešao granicu put je bio u lošijem stanju i sada se već prilično osećalo da korman “udara”. Izbegavao sam neravnine koliko god je to moguće bilo. Kod Gradiške sam izašao na autoput. Meni se čini da je nov, vozio sam preko 130km/h sve vreme i da nije bilo vetra mislio bih da stojim u mestu. Brzo sam stigao do Banja Luke. Seo sam u kafić, javio svima gde sam i da sam ok. Ubrzo je došao Daniel (Mali Zmaj) sa kojim sam se i zvanično upoznao, a sprijateljili smo se preko jednog moto foruma. Pričali smo o turi, motociklizmu i vožnji, a između ostalog ja mu spomenem i problem sa kormanom. Pozvao je drugara, popili smo kafu, spakovali se i pravac kod njega da to namestimo. Problem je bio u ležajevima kormana, malo smo dotegli i sada sve radi kako treba. Kada smo završili uparkirali smo motor u garažu, otišli na pivce i posle na konačište. Moram reći da mi je dan bio jako dinamičan, možda i fizički naporan, ali takođe lep, dobar i kvalitetno ispunjen 🙂

—
Autorska prava: triptease.me

foto: Predrag Jelenić
tekst.rs Predrag Jelenić
tekst.en Dragan Dobožanović
Sadžaj se NE MOŽE koristiti bez odobrenja!