Četvrti dan – Desant na Drvar

Kiša se posle cele noći padanja malo primirila. Proveo sam noć u jednom motelu u centru Bihaća i bio sam iznenađen cenom i uslugom. 20KM za noćenje u samom centru u sobi koja je nova mora se reći da je prilično povoljno. I moram da kažem da je Ljuba iz foto radnje bio u pravu – ovaj fotoaparat je savršen za ovu fotoreportažu. Veoma lako i brzo sam se uhodao. Takođe je bio u pravu kada je insistirao da ponesem na put još jednu bateriju pošto mi se prva ispraznila na pola puta od Bihaća do Drvara. No, da krenem redom…

Dok sam ja lagano završavao jutarnju kafu Izet je došao po mene da me odvede prvo do Spomenika žrtvama fašističkog terora. To je brežuljak na samom obodu grada. Nije teško doći do tamo, međutim nije ni obeleženo tako da ko ne zna kako da dođe do spomenika samo bi stigao do jedne kapije pored nekog magacina i vratio bi se nazad ubeđen da je pogrešio skretanje. Sam spomenik mene asocira na acteške ili majanske skulpture.

Interesantno je da je svaki drugačije okrenut i nepravilno su raspoređeni. Ili bar ja nisam video neki šablon. Sa tog brežuljka se vidi grad, a na oko 90 stepeni desno od tog pravca pogleda preko prevoja se nalazi čuveni Bihaćki vojni aerodrom. Da, isti onaj na koji su avionu sletali u brdo po priči naših očeva i koji je u to vreme bio najskuplji vojni objekat u Evropi, a nije isključeno i da dan danas drži rekord pošto je koštao nekoliko milijardi dolara. Izet me je slikao tako da nisam morao da radim “selfie” kao na Podgariću. Kasnije smo krenuli ka Partizanskom groblju novom obilaznicom i odatle sam napravio poslednju fotografiju ovog spomenika.

—————————————————————————————————————————

—————————————————————————————————————————
Nakon toga stigli smo na Partizansko groblje. Male površine sa spomenikom, bistama i pločama. Na pločama poginulih partizana se vide imena raznih nacionalnosti. Očigledno da je u to vreme bilo daleko manje bitno ko kako zove Boga i kojom molitvom se moli, i da li uopšte veruje u istog. A neko je tu ostavio i venac sa maršalovom slikom odajući počast poginulim partizanima.
—————————————————————————————————————————

—————————————————————————————————————————
Potom smo se vraćali ka gradu. U centru se nalazi muzej Prvog zasedanja AVNOJ-a. U tom trenutku nije radio ali je Izet ušao u Akademiju umetnosti i posle nekoliko minuta izašao sa jednom gospođom koja nam je otvorila muzej samo za nas. To me je obradovalo jer ni u Jasenovcu ni na Kozari muzeji nisu radili kada sam bio tamo. Spolja deluje očuvano, a unutra deluje kao da će zasedanje početi svakog trenutka. Nigde prašine nema, nema pukotina na zidovima, sve je savršeno očuvano. Ono što nisam mogao da fotografišem zbog refleksije su zaključane vitrine sa postavkom autentičnih predmeta iz tog perioda. Puške sa urezanom petokrakom, dokumenti, pisaća mašina, i naravno čuveni “šmajser”. Možda je i dobro što nisam to fotografisao jer ako neko od vas dođe u Bihać neka vidi i nešto što nema na blogu. A onoga koga bude interesovalo sigurno neće biti razočaran.
—————————————————————————————————————————

—————————————————————————————————————————
Po izlasku Izet nas je častio po ulaznicu za uspomenu. Ako malo obratite pažnju na toj ulaznici cena je predstavljena u dinarima, a to su ulaznice preostale iz perioda SFRJ. Kustoskinja kaže da te ulaznice koriste dan danas, i da srećom imaju još dosta. Svi koji posete ovaj muzej i dobiju je oduševe se jer je to nešto autentično iz tog perioda, takoreći jedan mali muzejski eksponat koji nose kući. Do motela smo se vratili pešice kroz šetalište. Popili smo čaj, slikali se i još malo ispričali.

—————————————————————————————————————————
Krećem na put. Oblačno je ali je bar suvo što je najbitnije. Krećem put Oštrelja kako bih slikao Titov voz i potom da se spustim ka Drvaru da bih posetio Titovu pećinu kroz koju se povukao kada su trupe Vermahta izvršile desant na Drvar.

Pozdravljam se sa kolegom i novim prijateljem, i gledam u kartu razmišljajući koje su mi opcije za danas. Sada je već izvesno da neću posetiti spomenik na Grmeču već ću se koncentrisati da prvo dođem do Drvara i ako me vreme posluži produžiću do Jajca i kasnije do Mostara. Posle ću već videti. U ovom zaletu samo sam sipao gorivo, čak nisam ni svratio na jagnjeće pečenje. A oni koji me poznaju vrlo dobro znaju koliko sam se žrtvovao i čega sam se odrekao. Put i priroda su fantastični. Znam, ponavljam se ali šta ću kada je tako. Jedino parče lošeg puta bilo je kada sam prešao granicu kod Jasenovca dok nisam izašao na novi autoput. Prvi manji spomenik koji sam video na ovom pravcu je u malom mestu Vrtoče na jednoj raskrsnici.
—————————————————————————————————————————

—————————————————————————————————————————
U nastavku putovanja naišao sam na jedan manji spomenik koji stoji sam, bez ikakve kuće u blizini. Taj spomenik posvećen je Prvoj partizanskoj eskadrili. Ranije je tu stajala jedrilica ili avion, a sada je ovaj spomenik. Pored njega prolazi samo ova magistrala. Pošto sam opet “poštovao” ograničenja brzine trebalo mi je malo vremena da se vratim i da ga fotografišem. Nisam se peo do njega jer sam ostavio motor na magistrali a nisam baš želeo da izazovem neki haos. Ovde je zoom objektiv od 720mm odlično poslužio jer sam mogao da fotografišem spomenik sa veće udaljenosti.
—————————————————————————————————————————

—————————————————————————————————————————
Treći manji spomenik poginulim partizanima nalazi se na par kilometara ispred u seocetu Pasije. Ono što mi je bilo interesantno je da je levi deo spomenika pod drvećem dok je drugi na otvorenom.
—————————————————————————————————————————

—————————————————————————————————————————

Kada sam stigao u Drvar vreme se kudikamo smirilo i kiša je prestala da pada. Posetio sam Titovu pećinu na koju su trupe Vermahta izvršile desant. Na ulazu je tabla sa adekvatnim nazivom ulice i petokrata u travi tik pored suvenirnice. U podnožju pećine, tačnije tamo gde počinje uspon je i muzej koji, sda već tradicionalno, nije radio. Gospođa Vesna koja tu radi kaže da je lepo uređen i da ima dosta autentičnih predmeta koji su korišćeni tokom te operacije. Sam desant je bio izveden da bi se glavnokomandujući Tito zarobio i time zadao udarac partizanima u borbi protiv nacističkih trupa. Oko 20.000 vojnika je napalo 8.000 partizana utvrđenih na području Drvara gde im je bila baza. U trenutku napada je i sin Vinstona Čerčila Rendolf bio sa Titom. Nemačke trupe su pokušale blic napadima da probiju partizanske linije ali im to nije polazilo za rukom. Iako nadjačani partizani su uspevali da uspore, negde i da zaustave napredovanja neprijatelja. Zahvaljujući tome partizanski komandujući vrh i štab britanske vojne misije su uspeli da se izvuku iz obruča. Gledano sa ove distance bitka je vojno izgubljena, ali na duže staze posmatrano otpor partizana i ljudi nije bio slomljen jer ciljeve koje su nemci postavili nisu ostvarili. Po nekim podacima ova operacija je jedna od najuzbudljivijih i najspektakularnijih u Drugom svetskom ratu, što govori podatak i da je rekonstrukcija ove operacije odigrana 2006. u Američkoj državi Arizona.

Pored muzeja pred samim suponom stoji tabla na kojoj piše Titova pećina. Da biste došli do kuće morate se popeti preko strmog kamenjara. Instalirani su rukohvati da bi se olakšalo penjanje ali ni sa tim nije jednostavno. Stenje je oštro i površina gaza na pojedinim mestima je tek četvrtinu stopala.
—————————————————————————————————————————

—————————————————————————————————————————
Kuća koja se nalazi na ulasku u pećinu je replika jer je prava kuća stradala tokom rata devedesetih godina. Do zadnjeg dela kuće može se proći uz stenu i tada dolazite do improvizovane platforme koja vodi dublje u pećinu. Na kraju tog prolaza nalaze se rešetkasta vrata koja su tu stavljena, kako su mi rekli, iz bezbednosnih razloga. Tim prolazom se Tito izvukao prilikom desanta fašističkih trupa na Drvar.
—————————————————————————————————————————

—————————————————————————————————————————
U postavci dole kod muzeja je i ostatak tenka zbog kojeg je poginula partizanka Milka Bosnić. Čuvena priča o ćebetu i požrtvovanosti šesnaestogodišnje partizanke. Ko ne zna neka malo prošvrlja po internetu 😉

Ostatak dana vam je poznat, ista priča kao i prethodnih dana… Opet je počela kiša koja do jutra nije prestajala. Ja tada nisam uspeo ni da update-ujem putovanje jer u privatnom smeštaju u kom sam bio nije bilo konekcije.
—————————————————————————————————————————
Proverena varijanta, u kafanici gde sam jeo pitao sam domaćina za prenoćište i odmah su mi pomogli da ga nađem.

—
Autorska prava: triptease.me

foto: Predrag Jelenić
tekst.rs Predrag Jelenić
tekst.en Dragan Dobožanović
Sadžaj se NE MOŽE koristiti bez odobrenja!