[su_service title=”Južna Kapija Kine” icon=”icon: thumb-tack” size=”16″][/su_service]

Kada pomenemo bilo koji grad ili mesto u Kini veoma često vizualizujemo tradicionalne građevine, hramove, svilene haljine, suncobrane ukrašene raznovrsnim motivima ali i neizbežnu azijsku kuhinju. Suštinski – da, ali ovo je samo jedan fragment Kine. Bez obzira koliko se dobro pripremite za putovanje u ili kroz Kinu bićete iznenađeni koliko novih i neočekivanih stvari možete da otkrijete. Jednostavno rečeno, budite radoznali kada je ova zemlja u pitanju.

Guandžou(eng. Guangzou) je administrativni centar provincije Guangdung(eng. Guangdong). Kada pomenemo naziv ovog grada reklo bi se da u njemu nema ništa neobično i da je samo jedan u nizu mesta koje možemo a i ne moramo da posetimo kada se govori o Kini.

Ukoliko vam neko pomene Guandžou i ukoliko ne znate gde se nalazi i šta predstavlja… preporučujemo da se pravite mrtvi kako bi izbegli neprijatnosti koje dolaze ovom temom. Naravno, ne treba ići u ekstreme ali ukoliko ceo ozbiljan i moderan svet prepoznaje ovo ime, iako je ovaj grad jedna od prvih asocijacija u bilo kom kontestu razgovora o Kini, odabir posete Guandžou je prava stvar! Da, da i opet – da, nemojte se razmisljati! Turistički, poslovno, drevno, moderno…birajte, na pravom ste mestu!

Pomenućemo da konzulate u Guandžou imaju Asutralija, Kamobodža, Kanada, Danska, Francuska, Nemačka, Indonezija, Italija, Japan, Malezija, Holandija, Filipini, Poljska, Republika Koreja, Singapur, Svedska, Tajland, Velika Britanija, Sjedinjene Države i Vijetnam. Pretpostavićete da to nije slučajno.

Tokom dinastije Tang(eng. Tang dynasty) koja je upravljala provincijom Gunadung od 618 do 907. godine, hiljade trgovačkih brodova posećivalo je Guandžou tokom jedne godine. Već tada veliki trgovački grad imao je muslimansku četvrt u kome su živeli Arapski trgovci. Njihova trgovinska ponuda najčešće se sastojala od bisera, roga nosoroga i morskih kornjača. Muslimanska četvrt u Guandžou danas je poznata kao Livan(eng. Liwan).

Guandžou je smešten na Bisernoj reci(eng. Perl River) i bio je epicentar Zapadnjačke polu-kolonizacije Kine koja je započeta u 19. veku. Makao(eng. Macau) i Hong Kong(eng. Hong Kong) su blizu što dodatno Guandžou učvršćuje kao dominantni ekonomski centar. Ovaj grad su pogodila i dva rata za opijum što je dovelo do turbolentnih i nasilnih odnosa sa Zapadom. Danas je Guandžou ponovo pod upravom Narodne Republike Kine a nakon sporovođenja Deng Sjaoping(eng. Deng Xiaoping) ekonomskih reformi strani predstavnici i kompanije su ponovo prisutni u ovoj ekonomskoj luci juga Kine.

Kineski državnik, političar, diplomata ali pre svega reformator – Deng Sjaoping, uspostavio je prve specijalne ekonomske zone na jugu Kine. Nakon pozitivnih rezultata u eksperimaentalnoj fazi, Guandžou je preuzeo ekonomske stategije što je grad postavio kao uzor za ostatak Kine u oblasti ekonomije. Ne treba posebno naglašavati da su i okolne provincije postale razvijenije i bogatije.

Prilikom transformacije u komercijalni grad, Guandžou je pretrpeo ozbiljne promene u arhitekturi i doprineo nestajanju strarih zanata. Veštine kao što su vez ili sečenje dragulja, preuzeli su preduzetnici i fabrike. Međutim, reforme i nagli ekonomski rast ne treba da budu izgovor kako bi ste zaobišli ovaj grad.

Naime, u starom kvartu koji se zove Čangšau Lu(eng. Changshou lu) još uvek rade kujundžije ali i radnje za obradu i prodaju dragog kamenja. Kvart odiše Kineskom kulturom i prava je oaza tradicije u modernom gradu. Kako bi ste prešli Iz jednog u drugi vek treba vam samo stotinak metara, zar to nije super!?

[su_service title=”Pojašnjenje:” icon=”icon: question-circle” size=”16″]

Kujundžija je stari naziv za zanatliju zlatara, koji izrađuje ili prepravlja (modifikuje) nakit i sitne ukrasne predmete od zlata, srebra i drugih plemenitih metala. Ovaj zanat je u stvari i jedna vrsta umetnosti pošto se prave mali ukrasni predmeti gde je potrebna inventivnost, veština i preciznost. Ranije su korišćeni prosti alati i rad se odvijao uglavnom ručno. U novije vreme se koristi savremena tehnologija za obradu materijala i izradu ukrasa. Zlatari u svom radu koriste i razne vrste dragog kamenja. Najčešći proizvod ovih zanatlija je nakit – prstenje, burme, minđuše, šnale, broševi, ogrlice, narukvice i slično.

[/su_service]

Tržni centri, neboderi, raznovrsne i raznobojne pijace su na svakom koraku ovog grada. Međutim, da bi ste shvatili suštinu, veličinu i šta je Guandžou predstavljao Zapadnom svetu trebalo bi da obiđete bivšu Britansku oblast koja se naziva Ostrvo Šamian(eng. Shamian Island).

Danas se na ovom ostrvu mogu videti konzulati i građevine kolonijalnih sila ali i kompanija kao što su Džardin & Metson (eng. Jardine & Matheson) koji su u Guandžou počeli sa radom 1. Jula 1832. godine. Baterfild & Svir (eng. Butterfield & Swire) su poslovanje sa Kinom i u Kini započeli 1860. godine. Ukoliko se krećete ka istoku naići ćete na bivšu Francusku baštu koja je sada otvorena kao park. U Francuskoj koncesiji još uvek stoji Katolička crkva(eng. Our Lady of Lourdes Catholic Church) koja je potpuno nerealna pojava i koju definitivno treba videti.

Ostrvo Šamian ima veliki istorijski značaj. U vreme Song(eng. Song)  i Đing dinastije(eng.Qing Dynasty) ostrvo je služilo kao važna luka za trgovinu sa strancima. Tokom drugog rata za opijum koji je trajao od 1856. do 1860. godine, ovo mesto je bila ključna tačka za odbranu grada. 1859. ostrvo je podeljeno na Britansku i Francusku koncesiju od čega je ⅘ pripalo Britancima a Francuzima ¼. Da ne otkrivamo sve, samo ćemo reći da se 42 od 150 građevina na ovom ostrvu smatraju najegzotičnijim. Inače, svi objekti su Gotskog , Baroknog i Neoklasičnog stila. Vredi videti, zar ne?

Na obodima grada je smešten Čen Klan Hram(eng. Chen Clan temple) sagrađen krajem 1894. godine. Ova građevina služila je kao svetilište porodice Čen i do današnjeg dana ostala je kao autentičan objekat izgrađen u klasičnom južno kineskom stilu. 1988. godine Hram je proglašen za nacionalno blago i stavljen je pod zaštitu Narodne Republike Kine. Napomenućemo da se Kineski akademski kompleks sastoji od 19 objekata sa 9 holova i 6 dvoršta povezanih koridorima koji su postavljeni u pravcu sever – jug u simetričnom obrascu. Čen Klan Hram pokriva 13,200 kvadratnih metara i za obilazak trebaće vam vremena… Naša preporuka je da odvojite vreme i obiđete tačku tradicije u modernom gradu.

Kada se iz obilaska vratite u sadašnje vreme, definitivno treba otići do zgrade Opere koja nije visoka ali je krajnje neobično arhitektonsko rešenje. Objekat ima 70,000 kvadratnih metara i rangiran je među 10 najspektakularnijih objekata ovog tipa u svetu. Kalendar događaja je pun tokom cele godine i nije isključeno da ćete na repertoaru naći nešto što bi vam se svidelo da pogledate. Bacite oko…nikad se ne zna!

Do sada ste shvatili da se iz ovog grada ne izlazi tako lako. Guandžou poseduje more, kopno i… možda nećete verovati ali i nebo! Pogled sa visine jeste nešto što će vas ostaviti bez daha ali ono što je najvažnije je upravo predstavljanje grada i žitelja u svojoj punoj ekonomskoj snazi i veličini! Predlažemo da posetu Kanton tornju(eng. Canton Tower) ostavite za kraj vaše posete Kini. Kada budete pogledali panoramu grada znaćete zašto ceo svet prepoznaje ime Guandžou. Pogled govori sve!

Kako bi poseta vidikovcu bila zanimljivija, posebnim kapsulama možete ići oko zgrade sto će na vas ostaviti poseban utisak. Takoreći, lebdeći posmatraćete ceo grad, samo nemojte se zavaravati da ćete videti svaki njegov kutak jer je grad toliko veliki da se spaja sa horizontom. Unutrašnja platforma za razgledanje grada nalazi se na 449 metara visine. Međutim, kada ste već na ovoj visini nemojte ostati unutra!

Iskoristite jedinstvenu priliku da se provozate na obodima zgrade. Za ovu vožnju zaduženo je šesnaest transparentnih kapsula 3,2 metra u prečniku u koje staje 6 osoba. Vožnja traje između 20 i 40 minuta. Jasno je da će vaše prvo pitanje biti bezbednost! S obzirom da mehanizam operiše na velikoj visini, dizajniran je tako da izdrži zemljoitrese magnitude 8 jedinica Rihtera ili tajfun od 12 jedinica na Beaufortovoj skali(eng. Beaufort scale). Ukratko…bezbedni ste!

[su_service title=”Pojašnjenje:” icon=”icon: question-circle” size=”16″]

Magnituda zemljotresa predstavlja jedinicu mere količine oslobođene energije u hipocentru. Izražava se magnitudnom skalom Rihtera koja nema gornju granicu, ali pošto još nije zabeležen zemljotres jačine 10, obično se predstavlja do 9 jedinica. Beaufortova skala služi za ocjenjivanje jačine vetra prema njegovim učincima. Izradio ju je 1806. godine Sir Francis Beaufort, britanski mornarički oficir i hidrograf. Jačina 12 jednaka je jačini orkanskog vetra od 118 km/h i više, koji na priobalnim delovima stvara talase od 14 metara.

[/su_service]

Kanton toranj ima zanimljivu istoriju. Iako u današnje vreme vidimo veličanstveno arhitektonsko rešenje koje su dizajnirali holanđani Mark Hemel(nl. Mark Hemel) i Barbara Kaut(nl. Barbara Kuit), primetno je donja polovina tornja potseća na rešenje ruskog arhitekte Vladimira Grigorijeviča Šukova(eng. Vladimir Grigoryevich Shukhov) i njegove hiperbolične strukture koja datira iz marta 1899. godine. Prva struktura ovog tipa nazvana je Patent Ruske Imperije No. 1896(eng. Russian Empire patent No. 1896). Ipak, ne želimo da umanjimo dostignuća Barbare i Marka koji su Kini pružili veličanstveno zdanje.

Kanton toranj ima ukupnu visinu od 600 metara što ga čini drugim po visini u svetu. Objekat ima 37 spratova i dva podruma. Oblik, obim i struktura kula generišu dve elipse, jedna je na nivou temelja, a druga u horizontalnoj ravni na 450 metara. Ove dve elipse se rotiraju u odnosu jedna na drugu. Stezanje izazvano rotacijom između dve elipse formira “struk” i zgušnjavanje materijala na polovni tornja. Da ne ulazimo u detalje… veliko delo Marka i Barbare koje ne možete zaobići, ne možete preskočiti i defenitivno je nemoguće da zgradu ne uočite.

Kanton kula nalazi se uz Liuan put(eng. Luejiang Road) gde nekoliko poznatih znamenitosti okružuju toranj, kao što su pagode, veliki park koji je okrenut prema jugu a nekoliko visokih stambenih zgrada i komercijalnih nebodera takođe okružuju toranj. Iskreno rečeno, pored Kanton tornja ništa drugo nećete primetiti.

Na kraju, ukoliko vam ostane vremena, predlažemo da prokrstarite Bisernom rekom. Pogled sa brodića ostavlja potpuno drugačiji utisak.

[su_service title=”Napomena” icon=”icon: comment-o” size=”16″]

Internacionalni Aerodrom Bainjon (eng. Baiyun International Airport) udaljen je od centra grada 28 kilometra. Podzemna železnica je najbrži način da stignete u grad. Smernice su ispisane na Engleskom i Kineskom jeziku, tako da nećete imati problema oko snalaženja.

[/su_service]

[su_service title=”Praktični saveti i smernice:” icon=”icon: eye” size=”16″]

Rano proleće i kasna jesen su najbolje vreme za posetu gradu Guandžou kako bi se izbeglo sparno vreme i velike vrućine tokom leta.

[/su_service]

[su_service title=”Chen Clan Temple” icon=”icon: camera” size=”16″]

Ulaznica: ¥10, radno vreme: 08:30 – 17:30, tel: (lokal) 8181 73 71

[/su_service]

[su_service title=”Pošta:” icon=”icon: envelope” size=”16″]

Beijing Lu Post office, Ulica: 987 Beijing LU, tel: (lokal) 8333 39 83

[/su_service]

[su_service title=”Bolnice:” icon=”icon: h-square” size=”16″]

First Zhongshan University Hospital, Ulica: 58 Zhongshan Er Lu, tel: (lokal) 8775 57 66
Guangdong Province People’s Hospital, Ulica: 106v Zhongshan Er Lu, tel: (lokal) 8382 78 12

[/su_service]

[su_spacer size=”5″]

[su_divider text=”nazad na vrh strane” style=”dashed” size=”1″ margin=”0″]–[/su_divider]

[su_spacer size=”5″]

© triptease.me

Sadržaj upotpunjen ljubaznošću gospođe Gao Xuhe, trećim sekretarom ambasade Narodne Republike Kine u Republici Srbiji.

autor: Nenad Butaš
foto: Marko Rupena
tekst.en: Dragan Dobožanović
Sadžaj se NE MOŽE koristiti bez odobrenja!